Биографија

Златко Красни, српски књижевник чешког порекла, рођен је 24. маја 1951. у Сарајеву, а преминуо је 30. октобра 2008. у Београду. Након гимназије у Монтроу, Хаму, и Херцег Новом, студирао је медицину и германистику у Адис Абеби, Београду  и Берлину. Магистрирао је на теми „Лирика Р. М. Рилкеа на српскохрватском говорном подручју“. Након неколико година рада у Танјугу (у својству преводиоца на немачки и са немачког језика, као и са енглеског и француског на српски), прешао је на Шумарски факултет Универзитета у Београду радећи као предавач немачког језика и управник колектива за стране језике.

Стварао је као песник, књижевни критичар и преводилац.

Књижевно-институционални ангажман

У Удружење књижевника Србије Златко Красни је примљен као песник, антологичар, есејиста и критичар 1983. године. Од 1987-1990 (3 године) води Одбор за међународну сарадњу и Октобарски сусрет писаца. Такође је био и члан Удружења књижевних преводилаца Србије.

На његово залагање као члана и председника жирија за доделу Златног кључа Смедеревских вечери поезије и жирија за доделу књижевне награде „6. Април“ награђени су велики писци и осведочени пријатељи Србије (као на пример Петер Хандке), али и наши истакнути књижевници.

Као песник и тумач поетског дела својих савременика, Красни је био чест гост на књижевним вечерима, трибинама и осталим манифестацијама Београда и других градова Србије.

Књижевни часописи и пројекти

Од 1987-91 ради као уредник у међународном књижевном часопису Панонија (Pannonia) са седиштем у Бечу, где немачкој и средњоевропској читалачкој публици представља бројне српске писце, пише о књигама и културним догађајима у нашој земљи.
После тога, био је уредник у часопису Српски народ (1991-1993), а након његовог гашења у листу Збиља (1994-1998).

Суделовао је у међународном пројекту за антологију поезије источноевропске авангарде „Auf der Karte Europas ein Fleck“, (Цирих, 1992) за коју је представио и превео низ песника српске авангарде. Ова је антологија наишла на значајан одјек у европској културној јавности, а управо су српски песници у њој најбројније заступљени од свих земаља бивше Југославије.

Године 2000. Красни је позван да учествује као једини представник из тадашње СР Југославије на Светској изложби у Хановеру, где су једна његова песма и један његов превод објављени у антологији 137 аутора из целог света.

Његова поезија је превођена на многе језике и заступљена у разним домаћим и страним антологијама и часописима. На посебан одјек наишле су антиратне песме из књиге „Црни ангел“ (2000.) које су преведене у Немачкој, Великој Британији и Колумбији. Последња књига поезије Златка Красног „Und im Traum erlischt der Tag“ изашла је у Аустрији неколико дана после његове смрти – издавач је на сахрани у гробницу положио насловну страну будуће књиге.

На највећем светском фестивалу поезије у Медељину 2001. Красни је био позван као почасни гост и једини песник из Југославије. Једини песник са наших простора био је и на фестивалу у Росарију, Аргентина 2003.

Носилац је више награда за своје књижевно дело („Радоје Домановић”, „Печат вароши Сремскокарловачке”, „Љубиша Јоцић”, „Бранко Ћопић”, „Милан Ракић” као и признања „Златна значка” КПЗ Србије „за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе” 1999.

Друштвено-политички ангажман

До почетка рата у бившој Југославији, Красни је учествовао на различитим семинарима и књижевним вечерима у Берлину, Штутгарту, Хамбургу, Бечу, Будимпешти, Штралену, Минхену и другим центрима.

Од почетка рата, Красни као ванстраначки српски родољуб чита, са песничким караванима, своје песме у Републици Српској. Истовремено, у наступима за домаћу, немачку и аустријску телевизију, у интервјуима за западну штампу износи истину о рату у Југославији, о Србији и о медијским манипулацијама. Преводи сличне ставове као и песме својих колега на немачки.

Његове песме излазе у бројним страним (La Vallisa (Бари), Flugasche (Штутгарт), Ketzerbriefe (Фрајбург), Icarus (Берлин)) и домаћим књижевним часописима.